Srbija

Poslednja dva istraživanja među studentima pokazala da će intelektualna elita zemlje biti netrpeljiva
Ženi je mesto u kući i nije joj preko potrebno visoko obrazovanje, stav je koji je pokazala četvrtina studentske populacije u istraživanju Studentske unije Srbije. Posle samo mesec dana objavljeni su rezultati još jednog istraživanja u kom su naši akademici većinom naveli da ne bi rado za cimere homoseksualce, Albance i Rome. Ovakvi, sve netolerantniji stavovi studenata pokrenuli su lavinu pitanja među stručnjacima: šta se to desilo sa našim akademicima, gde je onaj duh tolerancije, da li su politička i ratna zbivanja pokolebala i njihov mondijalizam, stavove o ravnopravnosti polova i etničkih zajednica.

Otkaz homoseksualcu

Psiholog Žarko Trebješanin u prvim komentarima na rezultate istraživanja rekao je da su oni zabrinjavajući jer bi trebalo da tolerancija raste sa stepenom obrazovanja. Ipak, on je skrenuo pažnju da ovo istraživanje možda i nije validno, s obzirom na to da nam ne daje odgovore na pitanje zašto su se studenti izjasnili tako kako jesu.

Iako su posle ovakvih rezultata studenti u nekoliko anketa na televiziji govorili kako im ne bi, navodno, smetalo da im je cimer neko od etničkih manjina ili neko ko je druge seksualne orijentacije, rezultati su sasvim drugačiji kada se ovakva pitanja postavljaju anonimno. U tom slučaju njihova mišljenja su potpuno drugačija, a priče o neprijatnostima manjinskih grupa postaju maltene priče iz crne hronike.

- Jednom našem drugaru, koji je živeo u "Studenjaku", desilo se pre nekog vremena da je njegov cimer, kad je "provalio" da je on gej, tražio od upravnika da ga iseli. Naš prijatelj je završio u sobi sa jednim parom, koji na sreću, nije imao ništa protiv toga da im homoseksualac bude cimer. Međutim, tu se priča nije završila, nego je taj njegov bivši cimer njemu napravio frku i na poslu kad je saznao gde radi. Potpirio je radnike protiv njega i direktor mu je dao otkaz, jer su ga radnici uslovljavali njihovim odlaskom ako on ostane. Ipak je direktor ispao fer pa mu je našao drugi posao – rekao je u razgovoru za "Glas" Boris Milićević, predsednik udruženja seksualno različitih "Prajd".

Pogled u drugu stranu

Priče o netrpeljivosti prema "seksualno različitim" gotovo su svakodnevne. Pre godinu dana jedan dečko iz unutrašnjosti doselio se u Beograd upravo zbog netrpeljivosti okoline prema njemu, ali i u Beogradu je imao problema pri upisu u srednju školu. Što se tiče manjinskih zajednica (Roma, Albanaca) njih, prema podacima studentskih organizacija u Beogradu, malo i ima na fakultetima kod nas. Ipak, neprijatnosti se dešavaju.

- Sa profesorima na (Filološkom) fakultetu nemam nikakvih problema, ali se dešava da mi neko ponekad, iz zavisti možda, dobaci "ciganko" na fakultetu - kaže Jovana, Romkinja iz Beograda.

Albance je bilo teško i nagovoriti da o svom iskustvu ovim povodom i pričaju. Prema devojkama – Albankama, tvrde oni, na fakultetima u Srbiji su milostiviji pa je jedini komentar na njihovo ime i prisustvo tokom upoznavanja – "aha", pogled u pod, pa u drugu stranu. Iskustva muškaraca idu od poprekih pogleda do dobacivanja i kavgi, u zavisnosti od "izazivača".

- Ovakve stavove smo i mogli da očekujemo među studentima, jer je sva mržnja prema drugim narodima pažljivo kultivisana 15 godina i ovo su sada plodovi toga. Što se tiče pitanja da li bi studenti bili cimeri sa homoseksualcem, to je isto kao pitanje da li bi devojke bile u sobi sa osobom suprotnog pola, što je malo problematično pitanje i ne daje pravi odgovor na pitanje o homoseksualcima – kaže u razgovoru za "Glas" Nada Korać, profesor psihologije na Učiteljskom fakultetu.

Nekoliko sociologa, psihologa i analitičara s kojima je "Glas" juče pričao na ovu temu, složio se u jednom: među studentima postoji načelna tolerancija koje se nikad javno neće odreći, ali čim počne anonimno iznošenje stavova onda se vidi njihovo pravo mišljenje. Tako je i u poslednjem istraživanju – javno nikad ne bi rekli da ne bi delili sobu sa Albancem ili Romom.

Mržnja prema manjinama

Radikalni stavovi studenata, kažu stručnjaci, proizašli su iz krize vrednosti koja je nastala u periodu njihovog odrastanja, iz svega što se dešavalo u poslednjih desetak godina. Isplivala je mržnja prema svima koji su manjine, počelo je da se vrednuje nasilje, rasistički i šovinistički stav i bogatstvo koje se steklo na brzinu. U toj krizi je nestala tolerancija.