Klik - klak

Imam potrebu da počnem ovu kolumnu parafrazirajući početak filma “500 dana leta”:

“Sve ovo što sledi je fikcija.
Bilo kakva sličnost sa živim ili mrtvim osobama je čista slučajnost.
Naročito sa tobom Komšinice.
Kučko.”

 

Mnogi dani u godini nisu vredni pažnje, počinju i završavaju se bez nekog značajnog događaja koji ćemo da pamtimo. Mnogi dani imaju minorni uticaj na naš život. 13. maj je bio petak. Mnogi dani u godini nisu vredni pažnje, čak i ako padaju u petak, 13. u mesecu.

Dok hodam na zakazani intervju za posao, ne mislim da ću danas imati manje sreće nego obično, pa obično nemam sreće! Prethodnog puta ušla sam u poslednji krug kandidata i ispala, manje sreće od toga?! Čisto sumnjam. Jedina gora varijanta od ispadanja u poslednjem krugu je najšit varijanta ikad - “javićemo vam”! Izvesno da će javiti koliko i susret sa bivšom curom koja ti na rastanku kaže “vidimo se”. Aaaa, pijemo kafu sutra, sigurno.

Ja sam sumnjičava prema tom the best odnosu nakon izlaska iz emotivne veze, sva ona jadanja, plakanja na ramenu i oduševljenja pri padanju u novu ljubav.. To mi nikad nije pilo vodu. Da se ja poveravam bivšoj curi?! Pa šta da joj poveravam? Da sam kupila novu zavesu za kupatilo?! Koje mi je boje nova pidžama? Sa kim spavam? Da li mi nedostaje? Da budem iskrena, to samo sebi poveravam, i nekad nisam mnogo oduševljena što i sebi moram.

Mislim, slažem se da nema ništa plodotvornije od “ostajanja” u prijateljskom, bliskom odnosu sa bivšom curom (nikada mi se nije sviđala odrednica “bivša”, ružna mi je do zla boga, i loše bre zvuči), ali isto tako nema ništa nezgodnije od “ostajanja” u odnosu sa nekom čiju poziciju u sadašnjosti nisi jasno definisala.
Postoji pregršt teorija o tome da li je bolje ostati u prijateljstvu sa devojkom sa kojom si imala vezu, i još više teorija o tome da li treba ostati u prijateljstvu sa curom koju ne doživljavaš (samo?) prijateljski (i pitanje je da li ćeš ikada i moći). U stvari, najbitnije je da praviš razliku između prijateljstva i ljubavi. Kako? Tako što ćeš postaviti granice. Različite smo (dobro je da jesmo!), neke od nas lako će se prešaltati sa ljubavi na prijateljstvo i obrnuto, a neke pak imaju toliko čvrste granice između prijateljstva i ljubavi da je nemoguće prošvercovati nekog sa jedne na drugu stranu.


Ali… moraš biti realna. Ne možeš očekivati da budeš do jaja sa bivšom curom ako si ono sjebana, skroz. Ako sa jedne strane želiš da je zaboraviš, a sa druge, uverena si da je ona jedina osoba u univerzumu koja može da te usreći. Znaš ono, prisećaš se svih trenutaka koje ste provele zajedno, i neprestano ih premotavaš nazad, tražeći one prve znake nevolje…. I dolaziš do dva moguća odgovora: ili je ona jedno zlo, bezosećajno ljudsko biće... ili... je robot što je manje verovatno, ali bi to objasnilo masu stvari… Ako tako razmišljaš, zaboravi na prijateljske relacije…


Odnos između moje susede i mene trenutno nije postojao, bio je na nultoj tački. Nismo se nijednom srele, nismo se čule. Daleko od toga da bih izbegavala susret, ali nekako se nije potrefilo. Sve se vratilo na pređašnji poredak. Kao da se ništa nije ni desilo između nas.
Dok hodam na zakazani intervju za posao zastajem ispred svakog izloga i zagledam kako mi stoje pantalone, možda nije trebalo da obučem lanene?! Nikad to ne činim kada idem na dejt. Da li mi se ova zelena torba slaže sa krem cipelama?! U stvari, ja se nikad i ne spremam za dejt. Glupi vetar, kosa mi leti na sve strane, grrr, ovaj pramen je baš uporan?! Možda zato što nikad ne izlazim sa namerom da nešto (s)muvam. Izgledam li umoro?! Vičem sebi: “Nemoj da se mrštiš, osmeh bre, osmeh!”. Ma ne primećujem ništa, gradska gužva, bioskopski repertoari, peticije, protesti, ulični svirači, čekači i smarači.. Ništa. Svakim korakom sve sam sigurnija da je ovo dobra odevna kombinacija. Danas mi plavo sasvim lepo pristaje.

I posle dva meseca gotovo se sudaram sa Komšinicom na sred ulice. Ona je u društvu devojke koju sam poznavala od ranije (mi se kanda odnekud znamo?), i šoknula sam se malo… Moja strejt Komšinica, vrata do vrata, sigurno više nije strejt, ma prava lezba sa pedigreom… Ona koja ne želi da ima vezu sa devojkom… a pogledaj je sad… Meni to samo izvlači osmeh na lice, koji mi ceo dan fali… Finally. Ni trunka besa… jbt. Mislim, slatka je Komšinica, a slatka joj je i nova devojka… Fino izgleda, lepo sasvim, iako mi to nikada nije bilo bitno. Ima neku tužnu notu dok me gleda, i taj pogled jedini otkriva bliskost između nas. Nijedna od nas više nije zbunjena, samo smo uzdržane. Ona ima nekoga, ja imam nekoga… ali to prećutkujemo. Čini mi se da odzvanjaju pitanja “šta ima novo?”… “ništa, tako…”. O čemu bismo  uopšte i pričale?! O skupu stanara zakazanom za početak juna?

Pozdravljamo se, i ja nastavljam da se ogledam u izlozima. Hm, plava mi danas baš pristaje. Na razgovru nisu rekli da će se javiti. Dakle, možda nešto i bude. Pa ko kaže da petak 13. donosi nesreću i još nešto, živo me zanima koji je to biser izračunao da je Eva ponudila jabuku Adamu baš na petak 13?!

{youtubejw}dm8erQmNT5I{/youtubejw}

 

Ostali Lornini članci: