Zmajkini monolozi

“Moje misli nisu originalne” pomislila je i ponovo pogledala mobitel.
Poslala bi joj poruku, ali … što da napiše? Činjenica je da SMS nije pismo u koje može istresti ( redom):

1. Žalost, što je rekla “Idem kući” i prešla cestu
2. Očaj, što ipak nije otišla sa njom do videoteke
3. Neshvaćanje, svog idiotizma što je pred vratima rekla samo “ BOK” i ušla.
4. …cuker ne dolazi uvijek culect…tragikomično piljenje u mobitel na kojem njene poruke nema, i nedostatak inspiracije za senzacionalnu poruku koju je ova zaslužila nakon njenog ponašanja.

Ali opet, tko je kriv?
a) Ona (njena draga) koja nije slušala i kojoj je bila važnija nezapaljena cigareta od istresanja jada njene drage?
b) Ona (naša antijunakinja) koja je bila toliko netolerantna da nije razmišljala o gradaciji jada?
c) …na kraju krajeva, čije su frustracije veće? ..i kome je teže u datom trenutku?

Bacila je jos jedan pogled na mobitel pa razmislila o tome da baci mobitel u zid. Onda je malo računala koliko bi je koštala ta akcija i koliko bi joj bilo lakše nakon toga. Vratila je mobitel na stol. Pokušavala ga nagovoriti da on sam napiše poruku, jednu od onih koje se sejvaju. Koje pokažeš najboljoj frendici. Sa kojom se preseravaš. Ništa. Mobitel je nepristran.

Što da sad radim? Koje su opcije?
- šetnja do obližnje cvjećarnice, kupovina cvijeća ( minimum 12 ruža ) i kartica na kojoj piše ajm sou soriiiii…aaaaaaa…ajm sou soriiii ( da, da, dobro ste prepoznale Moriseja…)
- telegram, onaj mrtvački, sa tekstom – bez tebe mi nema života, oprosti mi, bla.
- Direktno suočavanje sa njom, uz možebitno pjevušenje Balaševićeve “ Izvini”, barem putem ako već ne pred njom ( ne doljevati ulje na vatru)
- Čekanje. Možda njena poruka ipak stigne. Klinac. Ona je tvrdoglavija. Od mene. Od svih. Ona je naj.

Oh, ona je naj! I kako provesti dan bez nje? I kako joj ne pomoći u njenim problemima, barem prisustvom, kada ne može više? Oh, ona je tako naj…
Pa stavi red idealiziranja, pa red grižnje savjesti, pa red ljubavi i zagrize tako velik zalogaj da se umalo ne uguši njime.

Poruka, mora napisati poruku;
1. Šta se radi? ( Čitaj; ništa se strašno nije dogodilo, samo mala …nešto..i sad je sve u redu)
2. Volim te ( Čitaj; ja sam guska, i krava, i nisam zaslužila takvo blago kao što si ti, i kad kažem blago ne mislim na domaće životinje, jer ja sam goveđe a ti si princeza, i molim te oprosti mi, i voli me i dalje iako sam idiotkinja…)
3. Kad radiš? Pusa ( čitaj; ako si sad doma došla bi do tebe i pala na koljena da mi oprostiš [i iz nekih drugih razloga] ali mi je to neugodno reći direktno)
4. … (čitaj; očito cimanje da mi pošalješ poruku, pa makar u njoj pisalo da odjebem )
5. I?  (čitaj; i dalje mislim da sam ja zakinuta stranka i tražim tvoju ispriku)

Ne može se to riješiti porukom; treba ju nazvati.
I šta reći?

a) Misliš li mi poslati poruku? Već ludim ovdje? (onako ko fol ljutitim glasom)
b) Misliš li mi poslati poruku? Već ludim ovdje ( glasom slatkim kao baklava)
c) Volim te ( ubrzanim glasom, pa poklopiti slušalicu)
d) Ne nazvati, jer nema hrabrosti…i čekati da njen telefon – ili mobitel -  zazvoni.

Ponovo pogleda u mobitel, pa pogleda kroz prozor. Vani je tmurno, vrijeme kao da želi biti maglovito ali ni to mu se ne da. Ona je žedna. Želi sladoled. Želi sladoled podijeliti sa njom.
Odlazi, kupiti sladoled. Pružiti joj ga.
Ako ga ne prihvati, možda će dva sladoleda ublažiti njenu tugu.